Beograd dobija Institut „Nikola Tesla naučno društvo”: Nova era čuvanja i tumačenja Teslinog nasleđa

Ilustracija: Ana Stjelja

Često ponavljamo da je Nikola Tesla “naš najveći genije”, ali retko kada se zaista zapitamo — da li smo učinili dovoljno da njegovo nasleđe bude istinski istraženo, razumeno i primenjeno u savremenoj nauci? Upravo iz te potrebe, u Beogradu je osnovan Institut „Nikola Tesla naučno društvo”, prva institucija u Srbiji koja će se sistematski baviti životom, radom i naučnim pristupom jednog od najznačajnijih pronalazača u istoriji čovečanstva.

Ovaj Institut ne predstavlja samo novu ustanovu u naučnom prostoru Srbije — on je početak revalorizacije Teslinog ogromnog, često zanemarenog nasleđa, koje je do danas ostalo zaključano u arhivama, kutijama i depoima.

Misija Instituta: vratiti Tesla nauci

Na osnivačkoj Skupštini istaknuto je da će primarni zadatak biti proučavanje Teslinih patenata, beležaka, eksperimenata i teorija – posebno onih koje se odnose na:

• elektromedicinu,

• fiziku etra,

• rezonantne tehnologije,

• teoriju svesti i vremena,

• kao i savremene interdisciplinarne naučne pristupe.

Plan Instituta obuhvata i saradnju sa univerzitetima širom sveta, uključivanje u međunarodne projekte i popularizaciju nauke među mladima.

“Ne znamo koga smo imali”

Prof. dr Miloje Rakočević, jedan od inicijatora, istakao je da Srbija često tek naknadno shvati veličinu svojih stvaralaca:

“Mi do danas nismo do kraja upoznali ni Teslu, ni Njegoša. Tesla je ceo život istraživao nevidljivo i bio ispred svog vremena. Ako Institut bude imao isti cilj — traženje istine — onda će imati smisla.”

Za predsednika osnivačke Skupštine jednoglasno je izabran prof. dr Velimir Abramović, jedan od najpoznatijih proučavalaca Teslinog života i rada.

60.000 Teslinih dokumenata koje svet još nije video

Jedan od najambicioznijih ciljeva jeste dobijanje kopije celokupnog, neproučenog Teslinog arhiva koji se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Reč je o izuzetnoj građi sa:

• oko 60.000 naučno-istraživačkih dokumenata,

• nastalih tokom 38 godina,

• uključujući eksperimente, teorijske beleške, razmišljanja, nacrte i vizije prirodnih zakona.

Abramović naglašava da ovaj materijal nikada nije do kraja naučno obrađen i da upravo tu leži ogroman potencijal za nova otkrića.

Zašto je Teslina fizika i danas revolucionarna?

Dok savremena nauka i dalje pokušava da reši probleme poput energetske efikasnosti, održivosti i novih medicinskih tehnologija, Abramović smatra da je Teslina rezonantna, etarska fizika možda najperspektivniji put:

• Za razliku od kvantne mehanike i relativizma, koji se, kako kaže, “vrte u krugu istih hipoteza”, Tesla je tragao za jedinstvenim zakonom univerzuma.

• Smatrao je da je vasiona živa i obdarena svešću, a da matematička jednostavnost krije najdublje fizičke istine.

Njegov odnos prema Maksvelovoj elektromagnetici — koju je nazivao “poezijom” — i odbacivanje diferencijalnog računa govore o Tesla kao misliocu potpuno drugačijeg naučnog jezika.

Teslini aparati i medicina budućnosti

Posebno su intrigantni pogledi na Teslin doprinos medicini.

Još 1891. godine, Tesla je kroz sopstveno telo propustio visokofrekventnu struju i pokazao njena potencijalno lekovita svojstva. Njegovi medicinski aparati, tvrdi Abramović, nisu bili obični oscilatori — već uređaji podešeni na frekvencije planeta, galaksije i harmonija ljudskog tela.

Upravo zbog toga, Tesla je verovao da medicina treba da se zasniva na:

• obnavljanju prirodne energetske ravnoteže,

• a ne na destrukciji mikroorganizama.

Na prvim predavanjima održanim u okviru Instituta govorilo se upravo o ovim pionirskim idejama iz oblasti elektromedicine, biofizike i psihosomatskih istraživanja.

Novi prostor za stara otkrića

Institut „Nikola Tesla naučno društvo” stvara mogućnost da se Tesla konačno čita i razume ne kao figura mita, već kao naučnik čije ideje i danas mogu biti revolucionarne.

Njegovo nasleđe ne pripada samo prošlosti — ono može biti inspiracija za novu generaciju naučnika, inovatora i istraživača koji žele da svet učine boljim, energijom i znanjem, a ne strahom i ograničenjima.

Ako ovaj Institut uspe u svojoj misiji, Beograd bi mogao postati jedno od najvažnijih mesta za novo tumačenje Teslinog dela — i novi centar naučnog preporoda.

Izvor: Novosti