Ljiljana Sokolović: Svetlonoša
U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo pesmu „Svetlonoša” autorke Ljiljane Sokolović.
Kroz motive oluje, munje, Smiljana, zvezda i golubova, pesma gradi gotovo mitsku sliku Tesle kao čoveka čiji je život od samog početka bio obeležen svetlošću. Nasuprot lakoći sa kojom je pronicao u tajne prirode, neba i elektriciteta, stoji mnogo složeniji odnos sa ljudima i zemaljskim svetom. U završnim stihovima sećanje na zavičaj, dobrotu i ljubav prema rodnoj grudi pretvara se u simboličan odlazak među zvezde, dok golubica ostaje kao znak nežnosti, duhovnosti i trajnog prisustva Svetlonoše.
Ime njegovo ispisa munja
u mrkloj noći nad Smiljanom,
u trenu rođenja Svetlonoše
nebo i zemlja se dodirnuše.
Lako je bilo sa strašnim olujama,
dalekim zvezdama i nebeskim strujama,
lako je bilo s horizontima,
smrtnom tišinom i golubovima.
Lako sa čudima.
Teško sa ljudima.
Na koncu ovozemaljskog života
put zvezda ga isprati Zmajeva dobrota,
neugasla ljubav ka rodnoj grudi
i sećanje na plemenitost dragih ljudi.
Raskrili se golubica dubokooka
nad zadužbinom za svet Čudesnoga.
Dodaj ime autora pesmeUblaži tvrdnju o Teslinom odlaskuUskladi uvod sa stihovima
Comments