Ina Načarova: Slavko Bokšan i Nikola Tesla - veliki sinovi Srbije
U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo tekst „Slavko Bokšan i Nikola Tesla – veliki sinovi Srbije” ruske autorke Ine Načarove.
Polazeći od priče o porodici Bokšan i njenim vezama sa Nikolom Teslom, autorka povezuje lična sećanja, porodičnu istoriju, nauku, književnost i Teslino nasleđe. Posebno mesto zauzima Slavko Bokšan, Teslin savremenik, saradnik i proučavalac njegovog dela, čija je uloga u razvoju nauke i tehnike u Srbiji danas manje poznata široj javnosti. Tekst istovremeno donosi niz epizoda iz Teslinog života — od njegove ljubavi prema poeziji, nauci i golubovima do odnosa prema Srbiji, Rusiji i ideji budućnosti — gradeći portret naučnika čije su misli i delo daleko prevazišli granice jednog vremena i prostora.
U Srbiji živi moja prijateljica, prevodilac mojih dela na ruski jezik. Živi u malom mestu Novi Kozjak, u kući svojih predaka staroj gotovo 120 godina. Kuća je obnovljena 1970. godine, a u njoj danas živi već osma generacija srpske porodice Bokšan.
Njen stric, inženjer Slavko Bokšan, bio je prijatelj Nikole Tesle, „svetog zaštitnika savremenog elektriciteta”, kako kažu Srbi. Slavko Bokšan i Nikola Tesla razmenjivali su pisma.
Kako priča moja prijateljica:
„Inženjer S. Bokšan prvi je u istoriji Srbije ovde izgradio prva elektroenergetska postrojenja. Međutim, komunistički režim nije ga naročito voleo zbog njegovog porekla iz pravoslavne, religiozne porodice.”
Vredi napomenuti da je otac Nikole Tesle bio sveštenik, kao i otac Slavka Bokšana. Upravo u ovu kuću u Ulici Žarka Zrenjanina jednom je dolazio i sam Nikola Tesla. Razlika u godinama između njih bila je trideset godina, a Slavko Bokšan smatrao je Nikolu Teslu svojim učiteljem.
Upravo je ovaj mladi Srbin postao jedan od utemeljivača radija u Srbiji. Nije bio samo naučnik i pronalazač, već i profesionalni pisac. Mnogo pažnje posvetio je proučavanju stvaralaštva Nikole Tesle i osnovao „Društvo Nikola Tesla – za razvoj nauke i tehnike” (1935). Bio je prvi urednik i naučni saradnik časopisa „Nauka i tehnika” (1941–1948), prvi direktor Instituta „Nikola Tesla” (1939), kao i član književnog saveta najstarijeg srpskog književnog, naučnog, kulturnog i prosvetnog društva, koje Srbi nazivaju Matica srpska, od 1940. godine.
Roditelji Slavka Bokšana imali su devetoro dece, a četvoro od njih proglašeno je svetima i njihova imena Srbi obeležavaju svake godine 23. januara. Nazivaju ih svetim mučenicima Bačke, prema oblasti u Srbiji. To su braća Hadži Dimitrije i Miloš i dve sestre, Katica i Kosara, koje su fašisti u maju 1941. godine ubili i bacili u Dunav.
Kosara Bokšan bila je poznata zubarka svog vremena, dok je Katica bila učiteljica. Jednu od svojih kćeri Slavko Bokšan nazvao je po ubijenoj sestri — Kosara. Ona je kasnije postala poznata umetnica i za svoj rad dobila visoko priznanje francuskog Ministarstva kulture i komunikacija 1968. godine, kao i Specijalnu nagradu VI međunarodnog bijenala umetnosti minijature 2000. godine.
Nije poznato koliko je dobro Kosara govorila ruski jezik, ali njen otac ga je govorio savršeno, kao i mnogi članovi porodice Bokšan.
Možda je atmosfera ove kuće uticala na njega, a možda i nije, ali Nikolu Teslu su na pronalazak elektromagnetnog motora inspirisali — stihovi iz „Fausta”:
„Svetlost uzmiče; završen je dan rada;
On hita tamo, istražujući nova prostranstva života;
Ah, kad bi me neko krilo moglo podići sa zemlje,
Za njim bih krenuo, krenuo lebdeći!
...
Veličanstven san! Iako mu sada sjaj bledi.
Avaj! Krila koja uzdižu um ne pomažu.
Krila koja bi podigla telo —
kad bi mi ih samo mogao zaveštati.”
Eto tako. Poezija u službi naučno-tehničkog napretka.
Treba odati priznanje činjenici da je Nikola Tesla voleo da recituje poeziju. U svojim sećanjima zapisao je:
„Kada sam izgovorio te nadahnute reči, ideja je bljesnula u meni poput munje i istina mi se u trenutku otkrila.”
Bio je izuzetan naučnik koji je načinio brojna otkrića i unapređenja i dobio više od dve stotine patenata za svoje izume. Pri tome je u svemu bio besprekoran — u odeći, ponašanju i prostoru koji ga je okruživao.
Njegov savremenik, srpski naučnik Slavko Bokšan, u jednoj od svojih knjiga piše da je u Teslinom radnom kabinetu uvek vladao savršen red. Na stolu nije bilo gomila papira, sve je bilo uredno složeno i nigde nije bilo ni trunke prašine.
„Nikola Tesla je po poreklu bio čistokrvni Srbin. Rođen je u Jugoslaviji, ali je domovinu napustio sa 28 godina i otišao u Ameriku. Godine 1891. postao je državljanin Sjedinjenih Američkih Država.”
Nikola Tesla je, zapravo, rođen u selu Smiljan, u Lici, tada u Austrijskom carstvu, na prostoru današnje Hrvatske, u porodici etničkih Srba. Njegov otac Milutin Tesla bio je sveštenik Istočne pravoslavne crkve, a porodica je živela u parohijskom domu nedaleko od crkve.
Rodna kuća bila je tokom ratova najmanje dva puta uništavana, ali je potpuno obnovljena 2006. godine i danas je otvorena za posetioce.
Veliki naučnik imao je običaj da hrani golubove u Brajant parku. Njegov „američki” život bio je prilično usamljen. Golubovi su, moglo bi se reći, činili njegovo društvo.
Brajant park je i za moju sudbinu neobično mesto. Kada sam tamo jednom ugledala zaleđene mlazeve fontane, napisala sam novelu „Put za Hjuston”, a jedna od ključnih scena tog dela odvija se upravo tamo. To je, izgleda, mesto koje privlači stvaraoce — nekada kao i danas.
Nikola Tesla je, bez sumnje, bio poznata ličnost u Njujorku, ali je bio i nepoželjan gost u mnogim hotelima. Nekoliko puta su ga iseljavali zato što je puštao golubove u hotelske sobe i hranio ih kroz prozor.
Nedavno sam gledala jedan savremeni ljubavni film u kojem se pas glavnog junaka zvao Tesla. On svojoj voljenoj objašnjava zašto je psu dao takvo ime pričajući joj priču o tome kako je Nikola Tesla zavoleo — golubicu.
Bajka? Ne znam.
Kasnije je potpisani ugovor sa jednom kompanijom iz Pitsburga koja se bavila električnom energijom omogućio Tesli da se preseli u luksuzni novi hotel „New Yorker” na Menhetnu.
Dok su svetske zvezde na vrhuncu popularnosti dolazile u ovaj hotel da se zabavljaju, Nikola Tesla je, naprotiv, u njemu proveo poslednjih devet godina života u samoći, nastavljajući da hrani golubove na prozoru.
Tokom tih godina imao je mnogo značajnih posetilaca — kraljeve i patrijarhe.
Na svoj rođendan tradicionalno je pozivao novinare u hotelsku sobu na razgovor. U tim godišnjim intervjuima govorio je o budućnosti novih tehnologija i otkrivao pojedinosti o svojim pronalascima.
U jednom od intervjua izjavio je da mišljenje sveta za njega nema nikakav značaj:
„Kao prave vrednosti svog života postavio sam ono što će uslediti nakon moje smrti.”
Taština? Bez sumnje! Upravo ga je ona, možda, i odvela u Sjedinjene Države.
Ipak, svojevremeno je naučio ruski jezik i sanjao o tome da radi na Moskovskom univerzitetu, zbog čega je, kako se navodi, kasnije žalio u svojim beleškama.
Mnogo se susretao sa ruskim naučnicima koji su napustili svoju domovinu nakon Oktobarske revolucije. Sam Tesla bio je naklonjen toj revoluciji, a u njegovoj maloj kućnoj biblioteci nalazila se i zbirka tekstova o Oktobarskoj revoluciji koju mu je poklonio ambasador Sovjetskog Saveza u Sjedinjenim Državama, Skvirski.
Piše se da Teslu nije naročito uznemiravalo ni to što su ga u Americi sumnjičili za špijunažu i saradnju sa komunistima i što je više puta pozivan na ispitivanja.
Naučnik bi se samo nasmejao i ponavljao da su za njega vera u srećnu budućnost i patriotizam uvek bili važniji od novca.
I o Slavku Bokšanu pisao je sa velikim poštovanjem, nazivajući ga istinskim patriotom Srbije.
Sačuvana je njegova poruka sestri Kralici Kosanović, poslata preko Western Uniona 29. novembra 1936. godine:
„Bokšan je dostojan i patriotski čovek koji je mnogo pomogao u teškoj borbi. Nadam se da će ga Otadžbina i vlada dostojno nagraditi.”
Tesla je, međutim, bio poznat po svojoj strasti ne samo prema nauci već i prema bilijaru, ruletu i kartama.
Poznata je priča da je u mladosti čak posegnuo za nakitom svoje sestre, pripremljenim za udaju — i sve izgubio u igri. Čitavog života kasnije slao joj je novac, iako mu je ona odavno oprostila.
Bio je to slučaj u kojem je važnije od izgubljenog nakita bilo porodično poverenje koje je izneverio.
Sa druge strane, njegovo umeće virtuoza u bilijaru donelo mu je i određenu korist, jer je zahvaljujući njemu na početku svoje karijere u Evropi upoznao ljude koji su mu kasnije pomogli.
Jedino je život za njega ostao jednačina koja se nije mogla rešiti.
Bio je uveren da nam naša čula omogućavaju da opažamo samo neznatan deo spoljašnjeg sveta.
Veliki naučnik voleo je ne samo poeziju već i kulturu svoga naroda. I njegove pesme.
Jedna od njih smatrana je njegovom omiljenom. Prevela sam je sa srpskog jezika:
TAMO DALEKO
Tamo daleko, daleko od mora,
tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo daleko, gde cvetaju zlatne livade,
tamo je prolazio put srpskih vojnika.
Tamo daleko, gde cvetaju beli ljiljani,
tamo su svoje živote dali očevi i sinovi.
Tamo gde mirno teče Morava,¹
tamo je ostala moja ikona i moje krštenje.
Tamo gde Timok² pozdravlja Veljkov grad,³
tamo gde su spalili moju crkvu,
u kojoj sam se kao mlad venčao.
Bez svoje otadžbine
na Krfu sam živeo,
ali sam ponosno uzvikivao:
Živela Srbija!
Da, da! Shvatili ste da je Nikola Tesla bio patriota svoga naroda i svoje otadžbine, iako je najveći deo života proveo daleko od Srbije.
Čovek koji nije osnovao sopstvenu porodicu, ali je veoma voleo svoje najbliže.
Bio je sujetan. Veoma.
Ali bez sujete nema ni dostignuća. Svaki velikan ovoga sveta ima u sebi sujetu. Ali nije svaki sujetan čovek zaista velik.
¹ Morava – reka u Srbiji.
² Timok – reka u istočnoj Srbiji.
³ Veljkov grad – aluzija na Hajduk Veljka Petrovića, srpskog junaka i branioca Negotina.
Prevod sa ruskog na srpski: AI
Comments