Dr Drenka Dobrosavljević: „Nikola Tesla: znanje, misao i stvaralaštvo”

O Nikoli Tesli pisano je veoma mnogo knjiga. Ova ima za cilj da dosegnemo njegov svet obrazovanja, saznajnih traganja i interesovanja i da nam ona budu put do širih i dubljih uvida u njegovu misao i stvaralaštvo.

Njegovo obrazovanje je važna polazišna nit kojom seodmotava klupko razbacanih, na mnogo mesta i nedorečenih, nepotpunih činioca koji su potrebni, ako želimo da sastavimo što je moguće koherentniju sliku o Teslinim upitanostima, da nađemo odgovor na pitanja koji je bio njegov odnos prema znanju i kako ga je sticao, i, u celini, dadokučimo kako je bio ustrojen i dokle i u kojim sve pravcima se protezao i čemu je težio svet njegovih refleksijai izvan samog pronalazaštva.

Nikola Tesla nigde nije ostavio narativ o univerzumusvog obrazovanja, pri čemu podrazumevamo i samo obrazovanje, ali jeste ne jednu reminiscenciju u razmišljanjima o pređenom putu, uz mnoge zgusnute naznake koje je sabijeno, ali veoma jasno i proživljeno u svojim tekstovima koristio. da izrazi obuhvat i/ili poente svojih izlaganja, tumačenja, pogleda.

I, upravo su te naznake i sećanja na pređeni put, središnji predmet našeg istraživanja . Do uvida u svu širinu Teslinog saznajnog sveta i sistematičnost kojom je znanja sticao, u ovoj knjizi dolazimo kontekstualnom analizom relevantnih sadržaja u njegovim naučno-stručnim radovima, naučno-popularnim člancima, predavanjima, govorima i autobiografskim tekstovima, u korelaciji sa bitnim elementima za razumevanje njegove misli.

Odlomak iz knjige „Nikola Tesla: Znanje, misao i stvaralaštvo”

Dr Drenka Dobrosavljević, rođena je 6. maja 1951. u Novom Sadu, dugogodišnja je urednica naučnih emisija na Radio-Televiziji Vojvodine, autorka naučnih emisija, naučnih radova, eseja i dokumentarnih istraživanja.

Osnovno i srednje obrazovanje stekla je u italijanskim školama u Milanu i Tripoliju, kao i u jugoslovenskim školama. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1973. Poslediplomske i studije za doktorande ostvarila je na Karlovom univerzitetu u Pragu gde je, 1976. godine, kod vodećih lingvista Praškog kruga i te strukturalne škole, doktorirala na modalnosti i njenoj realizaciji u arapskom jeziku.

Dobrosavljević je inicirala i ostvarila prvi prevod u Srbiji nekog dela iz oblasti istorije nauka. Pružila je doprinos i u oblasti naučne komunikacije i unapređenja takozvanog naučnog pisanja (scientific writing) u medijima pokretanjem i ostvarivanjem prve obuke te vrste u Srbiji.

2014. godine primila je Povelju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu za izuzetan doprinos i ostvarene rezultate u razvoju tog fakulteta.

Godišnjom nagradom Radio-televizije Srbije nagrađena je 1993. i Radio-televizije Vojvodine 2013.

Izvor i foto: Prometej