Žaklina Mančić: San o Tesli
U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo pesmu „Moj san o Tesli” autorke Žakline Mančić.
Ovaj poetski zapis donosi posebno lično svedočanstvo o tome kako jedan veliki um može oblikovati čitav životni put. Tesla ovde nije samo istorijska ličnost i naučnik, već uzor koji je još u detinjstvu probudio radoznalost, usmerio autorku ka elektrotehnici i prerastao u trajnu inspiraciju njenog naučnog rada. Pesma tako povezuje dečji san, nauku i ostvarenje ličnog poziva, pokazujući da Teslino nasleđe živi i u ljudima koje je podstakao da tragaju, istražuju i pomeraju sopstvene granice.
Još odmalena, kad pročitah knjižicu
o jednom nestvarnom, velikom čoveku,
on postade moj uzor i smernica
za sve što ću činiti u svom veku.
Iako ni u školu nisam krenula,
u misli mi se urezaše njegove vizije,
pa sanjah munje, pražnjenja u gasovima,
transformator što svetli, obrtno magnetno polje...
Postadoh i ja pomalo čudna,
usamljena u svojim maštanjima,
dok su se druge devojčice igrale lutkama,
u nevidljivim silama
tražila sam istinska čuda.
I nisu ostala samo snoviđenja.
Ostvarih svoje snove,
možda tek malo iznad onoga
što običan čovek od sebe očekuje.
Napisah originalne naučne radove,
postadoh doktor elektrotehnike
i dokazah sebi
da i jedno obično dete
može daleko stići
kad mu se u san ureže
neko poput Tesle.
Toliko mi je bio blizak
da sam i svom sinu
njegovo ime dala.
I evo — ceo me život drži isti san.
Moji radovi putuju svetom,
objavljuju se u važnim časopisima,
a ja se još nadam
da će jednoga dana
ono što sam otkrila
nekome biti od koristi.
Jer ni njegove zamisli
ni danas nisu sve protumačene,
niti su sve njegove vizije
dočekale svoje vreme.
A ja još uvek sanjam.
Kao onda,
kad su se devojčice igrale lutkama,
a ja, zaljubljena u čudesa,
čitala sve što pronađem o Tesli
i sanjala visokofrekventne struje.
I eto, i današnji dan
me drži isti san.
Comments