Mirjana Štefanicki Antonić: Tesla – čovek koji je vremenu podario svetlost
U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo poetski zapis „Tesla – čovek koji je vremenu podario svetlost”.
Kroz motive Smiljana, zavičaja, vremena, Zemlje i svetlosti, ovaj poetski zapis prati put od Teslinog rođenja do njegovog univerzalnog nasleđa. Svetlost ovde nije samo rezultat naučnog otkrića, već simbol znanja koje služi čoveku, nade koja nadilazi granice i ideje koja traje duže od jednog života. Tesla je predstavljen kao čovek koji nije samo osvetlio gradove, već je svojim vizijama osvetlio i mogućnosti budućnosti.
U Smiljanu,
u zavičaju ličkih planina,
pod nebom koje pamti
šapat trave i daleke munje
rodio se čovek
koji će jednoga dana
osvetliti svet.
Te noći
vreme je zastalo
na ivici večnosti.
Sat je otkucao čas
koji nije pripadao
samo jednom detetu,
jednoj kući,
jednom zavičaju.
Otkucao je čas
za čovečanstvo.
Nikola Tesla.
Ime koje danas
ne izgovara samo čovek,
već i svetlost.
Ime koje putuje
kroz vreme
kao nevidljiva struja
kroz žile Zemlje.
Iz Smiljana si poneo
zavičaj kao svetinju,
sećanje na majku,
očev dom,
ličko nebo
i onu iskonsku tišinu
u kojoj se rađaju
najveće misli.
A onda si krenuo
preko granica
koje čovek postavlja
prostoru i vremenu.
Nisi tražio svetlost
da bi njome obasjao
samo sebe.
Tražio si je
za čoveka.
Za gradove
koji će noću zasijati.
Za domove
u kojima će deca učiti.
Za prostore
u kojima će se knjige čitati
dok spolja pada noć.
Tražio si svetlost
koja neće pripadati pojedincu,
već čitavoj planeti.
I zato danas,
sto sedamdeset godina
posle tvoga rođenja,
dok sat neumoljivo
pomera kazaljke,
tvoja svetlost
ne meri vreme.
Ona ga nadilazi.
Jer vreme prolazi,
a svetlost ostaje.
Zemlja se okreće
u svom večnom putovanju,
kontinenti ćute,
okeani dišu,
a preko planete
putuju talasi
jedne velike ljudske misli.
Tvoje misli.
Od Smiljana
do svih meridijana sveta.
Od jednog malog mesta
do beskraja.
Od čoveka
do Vaseljene.
Tesla,
ti nisi samo
osvetlio gradove.
Ti si osvetlio
jednu mogućnost čoveka,
da znanjem ne osvaja svet,
već da mu služi.
Da nauka
ne bude hladna moć,
nego blagoslov.
Da svetlost
ne bude samo energija,
nego nada.
I zato danas
jedan sat
na Zemlji otkucava dalje.
Ali njegov svaki otkucaj
kao da govori:
Čovek može više.
Može da sanja
iznad granica
svog vremena.
Može da pruži ruku
budućnosti.
Može da zapali svetlost
tamo gde je bila tama.
Smiljan pamti
prvi Teslin dah.
Svet pamti
njegovo delo.
A Zemlja,
na svojoj plavoj putanji,
još uvek nosi
trag njegove svetlosti.
Sedamnaest decenija?
Ne.
Sto sedamdeset godina
od rođenja jednog čoveka
koji je znao
da se najveće svetlosti
ne rađaju na nebu,
već u čovekovom umu.
I dok god
jedna sijalica zasvetli,
dok god
jedno dete upita:
„Zašto?“
Dok god
jedan sat krene
prema budućnosti,
Tesla će biti sa nama.
U vremenu.
U svetlosti.
U zavičaju.
U Zemlji.
U čoveku.
Jer svetlost koju je
podario svetu
nije moguće ugasiti.
Comments