Milena Lutovac: Duša je bila iz Smiljana

U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo pesmu „Duša je bila iz Smiljana” autorke Milene Lutovac.

Kroz snažne slike oluje, groma, mitoloških božanstava, kosmosa i svetlosti, autorka Teslin život povezuje sa elementarnim silama prirode koje su ga od detinjstva pratile i nadahnjivale. Od Smiljana do njujorške hotelske sobe, pesma gradi luk između zavičaja i svemira, ljudske samoće i gotovo mitske veličine njegovog duha. U završnim stihovima bela golubica postaje nežni posrednik između zemlje i večnosti, noseći Teslinu dušu iz zagrljaja oluje ka zvezdama.

Udar groma na planini prodrma nas zajedno sa klekom crnom i modrim okom gorskim.

Dok su se mirili oblaci i bogovi,

crni, gradonosni, u pratnji gromovnika Ilije,

šenlučili su.

Od odjeka njihovih poljubaca

zadrhta zemlja majčica.

Udružili se bog vetra Eol, Tor i Perun.

Isprobavaju moć nebeskog kabla,

sačinivši pokoru čoveka nemoć.

Kosmos u malom;

siva moždana masa od iskona sa Svevišnjim se udruži iz Smiljana.

Leđa povi gospodin stari koji duboku dušu svoju

pokloni milionima prštećih munja iz hrama mraka,

gleda iz skromne hotelske sobe

blještavi sjaj Central parka.

Samo je Teslina duša svemirom plovila

na krilima bele golubice,

smireno se smeškala,

ljubila to svetoliko, svetačko lice,

golublje plavim,

da ga otme iz naručja oluje i

odnese zvezdama što najdalje sijaju.