Filip Jelić: Čuvar svetlosti

U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo pesmu „Čuvar svetlosti” autora Filipa Jelića.

Kroz suprotstavljanje tame i svetlosti, autor gradi sliku svetlosti kao simbola znanja, nade, snage i čovekove težnje ka spoznaji. Ona u pesmi prevazilazi svoje fizičko značenje i postaje putokaz kroz vreme, nauku, snove i beskraj vasione. U završnim stihovima Nikola Tesla pojavljuje se kao oličenje upravo takve svetlosti — kao naučnik čije su ideje nadživele njegovo vreme i ostale da, poput udaljene zvezde, osvetljavaju put budućim generacijama.

Ilustracija: AI

Kad se tama nad svetom pusti,

i poslednja zvezda daleko zaćuti.

Jedan tračak svetlosti zablista

pa se nada u srcima stvori.

Svetlost nije samo sjaj,

ona je misao, večnost sva,

ona je snaga koja nas vodi,

čoveka kroz dane pobedi.

Čovek je traži u tami,

nauci, snovima i znanju,

jer tamo svetlost nekako mami

u dobrom, finom vaspitanju.

U beskraju neba zvezda sija,

svetlost polagačko putuje kroz vreme,

noseći tajne dalekih zvezda,

ponese i vremena svoje breme.

Svetlost naša bio je on,

čovek učen svih vremena.

Bio je to Nikola Tesla,

naučnik i zvezda čuvena.