Zorica Vujić Bajin: Ljubav u svetlosti
U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo pesmu „Ljubav u svetlosti” autorke Zorice Vujić Bajin iz Kikinde, Srbija.
Kroz motive svetlosti, tišine, doma, zaveta i unutrašnjeg mira, autorka gradi pesmu o ljubavi kao snazi koja čoveka podiže, štiti i povezuje. Svetlost ovde nije samo fizički sjaj, već simbol prisustva drugog bića, sigurnosti i trajne povezanosti koja opstaje i u trenucima tame. U kontekstu Tesliariuma, pesma proširuje pojam svetlosti izvan nauke i energije, pretvarajući je u metaforu ljubavi — one nevidljive sile koja, poput svetlosti, daje smisao, toplinu i pravac ljudskom životu.
Kada si došla, sve je zasijalo
nije to bila svetlost dana.
To je bila tišina što peva,
sunce što u srcu nastane.
Kada sam prišla, ni reči nisu
mogle da stanu među nas.
Sve je bilo kao molitva,
jedan pogled, jedan glas.
Ti nisi bila samo svetlost.
Ti si bila ona ruka
što podiže kad svet se ruši,
što ne da duši da zanemoća.
A ti? Ti si bio onaj dah
koji se ne traži, već se čeka.
Mir u grudima, topao prag
na kom protiče svaka reka.
Znam, ljubav nije samo plamen.
Ona je žrtva, krotka i tiha.
Kao kad vetar preko žita prođe,
a ne slomi ni jedan slam.
I nije svetlost samo zora,
to je kad usred noći znaš
da si u mislima negde voljen,
da negde dežura tvoj glas.
A mi smo svetlost kad smo zajedno.
I kad smo tišina, i kad smo grom.
Ljubav u nama, to nije slučaj.
To je zavet. To je dom.
Comments