Milanka Berković: Iskra ličkog dečaka
U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo pesmu „Iskre ličkog dečaka” autorke Milanke Berković.
Kroz slike Velebita, Smiljana, planinskih izvora, šuma, kamena, oluja i munja, autorka gradi poetsku sliku Teslinog detinjstva i prostora iz kojeg je ponikao njegov stvaralački duh. Priroda Like postaje njegova prva učionica i izvor nadahnuća: u njenim vetrovima, svetlosti i nebeskim pojavama rađaju se prve slike budućih otkrića. Pesma tako povezuje dečju maštu sa genijem koji će kasnije promeniti svet, predstavljajući svetlost kao iskru koja je najpre zasijala u očima jednog radoznalog ličkog dečaka.
Velebit gde moćno ćuti i gde gorska straža stoji,
rodio se dečak što će svet i nebo da prekroji.
Tamo gde se Smiljan skriva, sred kamena i sred trave,
počeli su prvi snovi velikana mudre glave.
U ponoćnoj, gustoj tmini, sve dok kiše nisu stale,
moćne, nebeske oluje dečaku su kumovale.
Iz kolevke, tihe, skromne gde još stara crkva drema,
krenula je večna mis'o kojoj nigde kraja nema.
Lička zima, izvor bistri, guste šume oko sela,
njegov prvi zalet behu, i njegova mašta smela.
Pero sokola u letu, sivi kamen na planini,
viziju bi zametnuli u očima Nikolinim.
Svaka sjajna, zlatna iskra, vetrovit i hladan dan,
tvorili su u hrabrosti neobično velik san.
Poletela ta ideja, rasplamsa se kao ruža,
od munje je svake jača, od planinskog vetra brža.
Kroz čistu se dečiju maštu, pod dalekim nebom Like,
rodiše da žive večno tajanstvene, žive slike.
Začela se nova svetlost što kroz tamu će da plamti,
da je našeg uma delo, nek cela planeta pamti.
Comments