Marijana Perić: Moja vera je vera moga oca
U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo poetsko-proznu meditaciju autorke Marijane Perić.
Polazeći od Teslinog porodičnog nasleđa, duhovnosti i stvaralačke discipline, autorka gradi portret naučnika za kojeg potraga za znanjem nije bila odvojena od unutrašnje etike i odgovornosti prema čovečanstvu. Nauka, vera, roditeljsko nasleđe, odricanje od materijalnog i svest o mogućoj zloupotrebi znanja stapaju se u sliku čoveka koji prirodu posmatra kao veliku tajnu koju treba razumeti, ali ne i bez mere koristiti. Završna metafora zarona u dubinu ljudske duše Teslinu potragu za energijom i zakonima vasione pretvara u potragu za mirom, smislom i večnim tokom života.
Svaka velika istina rađa se u tišini, a svetlost uvek dolazi iz dubine.
Nikola — sin pravoslavnog sveštenika, odrastao uz zvona, molitve i roditeljsku ljubav. Za Teslu, nauka i vera nisu bile suprotstavljene; nauka je bila njegov način da čita Božji rukopis u prirodi.
Cepao je nacrte i uništavao patenate onog trenutka kada bi osetio da bi čovečanstvo, nespremno i duhovno nezrelo, moglo da ih zloupotrebi za uništenje. O novcu nije razmišljao jer je znao da se najveća bogatstva ne čuvaju u bankama, već u vrlinama i čistoti srca. Pomoć srpskoj školi i narodu bila je prirodni izraz njegove duše.
Spoj majčinske neustrašive kreativnosti i očeve duhovne discipline daje svetlost koja je obasjala 20. vek.
Ako je ljudska duša nemirno more, onda je Nikola Tesla bio čovek koji je naučio da zaroni u njene najdublje pučine — tamo gde oluje utihnuju i gde vlada apsolutni mir. Iz tog mira izronila je spoznaja o vasioni u kojoj energija večito teče, gde život nema kraja.
Comments