Gordana Opalić: Svetlost u prozorima
U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo pesmu „Svetlost u prozorima” autorke Gordane Opalić.
Polazeći od slike grada pod kapom noći i hiljada osvetljenih prozora, autorka povezuje Teslinu svetlost sa svakodnevnim ljudskim iskustvom, dobrotom i nadom. Svetlost ovde nije samo tehnološko dostignuće, već znak da među ljudima još postoje osmeh, ljubav, solidarnost i spremnost da se drugome otvore vrata. Teslino delo tako postaje polazište za intimno promišljanje o čoveku, zavičaju i veri da, dok postoji makar jedno „seme” dobrote, postoji i mogućnost da svet ostane osvetljen.
Na neki grad, u koji sam zalutala,
spustila se kapa noći.
Vire hiljade osvetljenih prozora
sa svojim pričama...
Okrenula sam leđa nekim ljudima
koji žele da svoje zlo prospu po meni.
Idem od mesta do mesta...
Tražim ljude... one dobre...
Zakucaću na vrata
da zamolim za koricu hleba
i malo soli.
Daće mi.
Znam.
Potvrdiće mi teoriju
da nisu nestali
dobrota, osmeh, ljubav!
Čim postoji seme...
ima nade!
I nemojte mi pisati odgovor
na moje viđenje Teslinog dela,
mutite mi pogled...
Pišite svoje...
Imate svetlo,
tehnologiju...
I ponos što je baš on
Ličanin dao.
A Šerbedžija danas peva:
„Moja Liko, voli li te iko?”
Voli, voli,
jer Tesla je NEKO!
Comments