Dragica Draga Grbić: Pred spomenikom Nikoli Tesli u Andrićgradu
U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo poetsko-prozni zapis „Pred spomenikom Nikoli Tesli u Andrićgradu” autorke Dragice Drage Grbić.
Polazeći od Teslinog spomenika u Andrićgradu, autorka spaja dokumentarne podatke, lični doživljaj i poetsku meditaciju o njegovom nasleđu. Formula T = Wb/m², zvona Hrama Svetog kneza Lazara, Drina i Rzav, sunce koje pada na Teslino lice i razgovor sa njegovim likom pretvaraju spomenik u živ simbol nauke, kulture i trajnog prisustva genija čije ime i danas svetli daleko izvan granica njegovog vremena.
Spomenik Nikoli Tesli u Andrićgradu „živi” ispred poslovne zgrade Hidroelektrane na Drini, na Teslinom trgu. Otkriven je na Vidovdan, 28. juna 2015. godine. Vajar je Nikola Janković. Na spomeniku Tesla u ispruženim rukama drži dva grubo oblikovana, okrugla dela, udubljena u sredini.
Spomenik simbolizuje trenutak kada Tesla u rukama drži i oblikuje nevidljivu silu — obrtno magnetno polje i induktivnu energiju koju je podario svetu. Njegovo lice nosi izraz nadahnuća dok stvara, obasjan vizijom.
Na sredini spomenika blista matematička formula: T = Wb/m²
T označava teslu, jedinicu za magnetnu indukciju; Wb je oznaka za veber, jedinicu magnetnog fluksa, dok m² predstavlja jedinicu površine. Formula pokazuje od kojih se jedinica izvodi merna jedinica tesla.
On je jedini Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere! Odluku o tome donela je međunarodna naučna zajednica 1960. godine. Time je Teslino ime stalo uz imena Njutna, Ampera i Volte.
Ispod formule na spomeniku nalazi se njegov tekst:
„Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za cijelo čovječanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to djelo jednog Srbina.”
Ispod teksta je njegov svojeručni ćirilični potpis.
Bože, radosti! Još da je doživeo to priznanje! Oglašavaju se zvona sa Hrama Svetog mučenika kneza Lazara u Andrićgradu i prekidaju mi misli.
„O čemu razmišljaš, Tesla, dok slušaš Lazareva zvona? Da li razgovaraš sa kosovskim junacima ili još neke izume stvaraš?”
Zamišljen kao i uvek, u drugoj galaksiji energiju hvataš! Smiren si. Tih i zagonetan. Sad si u onoj tački, izdvojen na putu otkrića, osvetljen varnicama i svetlosnim talasima. Postaješ energija u kojoj si ti onaj pravi, u stanju koje te vodi spoznaji — još samo da je pokažeš svetu.
Prvo beše radoznalost, voda, turbina i svetlost. I ovde si kod vode — između dve reke, Rzava i Drine. Ko zna šta ćeš otkriti u srcu Andrićevog grada, u društvu sa Njegošem i Ivom.
„Jednog dana biće”, govorio si. Gledali te čudno. Neverica prati tvoje reči... Ti dokaza sve što reče.
I bi tako! Sad nam lako! Prilazim tvom spomeniku, spuštam ruku. Mermer topao. „Hvala ti, Tesla! Ostvario si svoje želje. Tvoje ime je postalo nagrada u svetu.”
Sunce zalazi i iskosa te miluje. Svetlost bela, ozračje, pada ti na lice. Kao da se smeješ. Večna si svetlost!
„Doviđenja, genije, u galaksiji! Vasiona je prorekla tvoj put. Srećan je svet koji te imao!”
Andrićgrad ostaje u tišini sa devet jablanova — devet Jugovića.
Čuvaju ga naši velikani, stubovi srpske kulture i nauke.
Andrićgrade, ogledalce naše!
Comments