Desa Dautović: Teslin oblak
U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo pesmu „Teslin oblak” autorke Dese Dautović.
Kroz motive oblaka, Nijagarinih vodopada, izmaglice i rodnog kraja, autorka gradi zamišljenu sliku Tesle čije se misli iz daljine vraćaju zemlji iz koje je potekao. Priroda u pesmi postaje prostor njegovih želja i vizija — voda, svetlost, planine i nebo stapaju se sa čežnjom za sigurnošću, zdravljem, slogom i boljim životom. „Teslin oblak” tako prerasta u simbol zaštite i nade, kao zamišljeni zaklon pod kojim bi čovek, porodica i zavičaj mogli živeti spokojno i dostojanstveno.
Mislim da jedan oblak
Oblači sivo odelo,
zaklanja vidik
šumom Nijagarinih
vodopada.
Izmaglicom,
diže kapljice.
Gleda Tesla svoje
delo koje zrači
dubinom i lepotom
Odzvanja nečujno
koracima i mišlju
nosi u svoj rodni kraj.
Tamo će vodopade
da stvara, pisaće
izmaglicom znamenje!
Ja hoću moju zemlju
smilja da vinem,
Srbija neka obasja svet,
neka je visovi planina
štite od nevremena
da nema grmljavina,
grada, poplava,
da štiti brat brata
I otac sina zagrli
bez straha.
Da nema droge,
bolesti i vakcina.
Da nam zdravlje
kuca uvek na vrata.
Mnogo je umeo
i započeo,
tužno je što nije uspeo
da stavi zemlju
našu ispod streje i
zakloni od one
jare, žege,
jačine sunčeva zraka,
vetra jaka, da nas
vera blagosilja prava,
da se ponosimo našim
genima pravoslavlja...
Comments