Biljana Grošin: Oda Nikoli Tesli
U okviru projekta portala Tesliarium, posvećenog obeležavanju 170 godina od rođenja Nikole Tesle, predstavljamo pesmu „Oda Nikoli Tesli” autorke Biljane Grošin.
Kroz slike Teslinog detinjstva u Smiljanu, porodičnog doma, prirode, vode, munja i prvih dečačkih iskustava, autorka gradi poetski put od radoznalog deteta do „Tesle Planete”. Pesma povezuje intimne prizore njegovog odrastanja sa velikim naučnim dostignućima, dok završni stihovi posebno ističu porodično nasleđe, duhovnost i unutrašnju čistotu čoveka čije je delo obasjalo svet.
Da li je znao
Nikola dete
da će postati
Tesla Planete
Smiljan, na Balkanu, Lika,
mesto rođenja naučnika.
Čudesan treptaj voštane sveće,
u osvit jutra,
neizrecivu svetlost sluti.
I oblak paperjasti iznad kuće u svanuće
je znao da dečak biće radoznao.
Dečak, bezbrižan, u igri raste
posmatra nebo, u letu pticu,
bistar potok i vodenicu.
Očev stari kišobran
postade jednom padobran.
Guske ogrnute u bele kapute
strašno ga plaše i ljute.
Otvorile kljunove žute
i trče za njim i prete,
a on, veliko-malo dete,
užasnuto trči u trnje,
a ne plaše ga ni grom,
ni munje.
Dani prolaze, godine lete,
on je na drugom kraju Planete.
Korača uspravan, Planetom hoda
i osluškuje snagu voda.
U čvor vezuje vodu i pušta je da pada,
metalna vrata brane otvara,
naizmeničnu struju stvara.
Bajkovit prizor, neviđena slika,
kada zablišti Amerika.
I, odmah potom, istoga trena,
zasvetluca Vaseljena.
Da li je znao
Nikola dete
da će postati
Tesla Planete
Sin pravoslavnog sveštenika
i dobre majke Đuke,
pomno je pazio na ruke,
da budu prečiste svakoga dana.
Ali ni briga za obraz i dušu
nije mu bila strana.
Svevideće,
nedremano oko, poštuje ga
duboko,
duboko,
duboko.
Comments